ČITAOCI PIŠU - CITAOCI PISU 1

Čitaoci pišu: “Strašno u kakvoj zemlji živimo”

Čitaoci pišu

Pre par dana objavili smo tekst “Penal van kaznenog prostora“, koji govori o slučajima uhapšenih ljudi zbog upotrebe kanabisa u medicinske svrhe. marijuana_legal_gavel_620x350Između ostalog, u tekstu se pominje hapšenje žene sa troje dece i sina majke obolele od raka. Ovo su jedni od retkih slučaja koji su medijski propraćeni, a ko zna koliko ih zapravo ima. Sve ovo nas navodi da se zapitamo kakav je to Ustav koji uređuje našu državu. U ovakvim situacijama, zaista se čini nepravednim baš kao i penal van kaznenog prostora.

 

Oni koji se opredele za medicinsku upotrebu kanabisa u Srbiji, upoznati su sa činjenicom da ih čeka minimum tri godine robije, a sud ne vidi razliku između lečenja i rekreativne upotrebe.Međutim, recimo hipotetički da je sudija saosećajan, on i dalje nema zakon u Ustavu kojim može da se vodi i odredi različitu kaznu za dva potpuno različita vida upotrebe kanabisa.B9319662856Z.1_20151111213213_000_GP6CHF3MP.2-0

Upravo zbog ovakve nepravde, čitaoci nam se obraćaju. Identitet čitaoca zadržaće anonimnost, ali uveravam vas da njegovo ime nije neophodno da bi razumeli problem.

Pedesetogodišnji čovek koji leči kanabisom bolove i čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, uhapšen je prošle godine, zbog posedovanja biljke i osuđen na tri godine zatvora. Naime, čitalac je alergičan na sve lekove protiv bolova i jedino što mu preostaje je konoplja. Međutim, kada se obratio nadležnima policija mu se smejala, sudija se ponašao kao da su mu vezane ruke, a njegov advokat mu je poručio se ne uzda u zakone, već u Boga.  

Pročitao sam vaš tekst, šta reći, strašno. Ja imam 50 godina, kanabis koristim već 25 godina isključivo u medicinske svrhe, pošto sam alergičan na sve vrste tableta protiv bolova, jedino paracetamol mogu da koristim. Takođe ne smem da koristim aspirine i acisale, jer  imam čir na želucu i na dvanaestopalačnom crevu., objašnjava čitalac.

Bol mi jedino otklanja kanabis.

Uleteli su mi inspektori prošle godine u septembru i to dan nakon što sam sahranio majku. Izvršili su pretres i našli jednu biljku od 53 grama, koja se sušila na tavanu kuće. Rekao sam da to koristim u medicinske svrhe, odveli me u SUP gde sam dao izjavu i pustili me.

Da napomenem da nikad nisam privođen i osuđivan.

Pre mesec dana sam imao suđenje u Zrenjaninu i osuđen sam na tri godine zatvora. Sve mi se srušilo dok je sudija izricao presudu, kaže to se nikad neće legalizovati i ovo je minimalna kazna za to delo. Ja sam zanemeo.

Poneo sam medicinsku dokumentaciju, ali sudija nije hteo ni da pogleda. Strašno u kakvoj zemlji živimo.

Kad je inspektor iznosio biljku koju je stavio u džak, ja sam mu rekao ‘to što si uradio je isto kao da si uzeo pumpicu čoveku koji ima astmu’, on se samo osmehnuo. Znači da se zapravo smejao tuđoj muci i bolesti.

Prošle nedelje je moj advokat uložio žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu. Pitao sam ga šta možemo da očekujemo, on mi je samo rekao neka nam je Bog u pomoći i neka nam je svima u ovoj zemlji i sa ovakvim zakonima i sa ovakvim političarima Bog u pomoći.

Kada pročitate nešto ovakvo u poštanskom sandučetu, dođe vam da se odeslite i nikada ne vraćate. Međutim, to nije rešenje. Čitaoci nam se javljaju u nadi da će se istomišljenici javiti, a nadležni nešto preduzeti. Zbog ovakvih slučajeva, treba da se bori i onaj koji nema oboljenje koje zahteva lečenje kanabisom. Od nepravde ne treba skretati pogled, nepravda je nepravda, bez obzira šta je u pitanju.

 

Leave a Reply