iskrenOmarihuani - mama je saynala da pusim travu

IskrenOmarihuani: Mama je saznala da “varim”

IskrenOmarihuani

Propaganda protiv marihuane je do skoro bila rasprostranjena širom sveta je i dalje jako zastupljena, ali postepeno jenjava. Starije generacije u Srbiji, većinom konzervativno vaspitane, na marihuanu gledaju kao na tabu, osuđuju nešto o čemu ne znaju skoro ništa, čak zaboravljajući na svoje bake koje su gajile konoplju. Okruženi  nekim metalnim okvirom vremena i vlasti, do dana današnjeg laži o kanabisu kao opasnom narkotiku i dalje su veoma aktuelne.

Veoma je teško ljudima objasniti da je nešto što im je usađeno kao lično mišljenje, to zapravo nije. Talas spoznaje i istine širi se celim svetom, prohibicija drage nam biljke se polako, ali sigurno zaustavlja. Za početak je dovoljno pustiti istinu i ona će se sama braniti od laži, poput lava.

Dragi moji saborci, u ovoj borbi za biljku, ispričaću vam lični primer zatupljenosti i niske svesti na primeru svoje majke.

Pre nepunih pet godina, majka je saznala da „varim“. Koristeći se onim što je znala o marihuani, deklarisala me je kao lošu osobu, narkomana, nekoga ko je neka vrsta otpada, takoreći, plakala je, imala nameru da me vodi na testiranje, kod psihijatra i tako dalje.

smoking-weed-problems-elite-daily-800x400

 

Kad god je neko u kući pomenuo nešto tipa „mladi puše drogu“, pitao sam: „A šta je to droga?“ a zatim odgovorio: „Zar kofein, cigarete, kao i alkohol nisu droga, zar onda to nije pogrešno, a zašto to onda nije zabranjeno?“

Međutim, nikada nisam bio napadan i tako, godine su prolazile, a ja sam objašnjavao i lekovita dejstva, mir, ljubav, ideje.. Uprkos svemu, mama je sve vreme bila u nekoj neverici, dok pre otprilike godinu dana Rick Simpson, sa svojim timom lekara koji su činili prof. dr Lumír Ondřej Hanuš i dr Paul Hornby, nisu posetili Beograd u okviru tribine „Lekalizuj“.

Nekako sam uspeo majku da nagovorim da odemo na tribinu. Ostala je začuđena brojem ljudi koji su prisutvovali ovom događaju. Tada je i prvi put, zapravo, u okviru jednog časopisa videla biljku i bila oduševljna njenom lepotom. Pored doktora, na tribini su ključnu ulogu imali i silni oboleli koji su svoje vapaje za pomoć uputili zakonu a i prisutne poprilično rastužili. Posebno je u tim trenucima osećala da ovi ljudi sigurno ne lažu jer zašto bi neko ko je vidno teško oboleo lagao da mu nešto pomaže a pritom zbog toga što se lečio, od strane države bivao tretiran kao kriminalc.

Osećala se srećnom zato što je konačno sama, sopstvenim očima, videla istinu. Tada je, zapravo, i uvidela kako naš sistem i politika obmanjuju, formiraju mišljenje koje zapravo nije naše. Priznala je da je pogrešila i promenila pogled na celu ovu situaciju a i naučila da tako olako ne veruje svemu što čuje na TV-u a i rečima političara koji, kako sam joj i sam govorio, koriste silna hapšenja koja su većinom koncentrisana na kanabis.

Naravno da je lako pohapsiti sve mlade ljude i one koji se leče kako bi se došlo do glasa naroda jer u očima neukog čoveka oni bivaju heroji. Kada sam je upitao zar nije sada, posle svih ovih godina, smešna sva ona drama o kanabisu i meni kao lošem čoveku, osmehnula se.

15639e9ea71da2128741af55d531582d

 

Nakon tribine je počela više da čita o travi, priča sa svojim priljateljima o istoj, mada u početku onako nesigurno i tiho, ali kako mi je i sama rekla, nije uvek nailazila na negativne komentare, nije više gledala na ljude koji koriste marihuanu kao na narkomane, ubice, loše ljude iako, kako kaže, ipak ne bi maloletnim licima dozvolila da duvaju, kao i da piju alkohol, jer je za to ipak rano, navodeći da se u tom periodu deca i dalje razvijaju, skapirala je da sam joj sve vreme govorio istinu i od tada do dana današnjeg kapiram da mi po ovom pitanju apsolutno veruje.

Prošle godine sam pun sreće podelio buksnu sa svojom kevom, bila je oduševljena citrusnim mirisom koji je dopirao iz kesice. Tada sam joj kroz osmeh rekao: „To je ta opaka droga marihuana od koje se umire i postaje loš čovek“. Bila je nasmejana.

 

Autor: anonimni dopisnik – Gidra

Leave a Reply