konoplja- biljka buducnosti 2

Konoplja- biljka budućnosti (Drugi deo)

Ekstrakt kanabisa

AGRONOMSE PERSPEKTIVE KONOPLJE 

Sa agronomskog aspekta, konoplja je definitivno biljka koja bi morala da se vrati u naše plodorede, a evo i zašto.

Konoplja je odličan predusev za većinu kultura, u plodoredu može da menja uljanu repicu, mahunarke itd. Posle konoplje zemljište ostaje čisto i bez korova, što znači da ispoljava herbicidno dejstvo, a od korovskih vrsta jedino volovod ( Orobanche cummana ) može da naškodi konoplji.

hemp

 

Dobro podnosi monokulturu 2 godine. Brzo raste, ima veliki prirast biomase oko 40 tona sirove i od 8 do 10 tona suve biomase po hektaru.

moljac
Konopljin moljac

Dosada se nije pojavila ekonoski bitna štetočina, mada buvač ( Psyloides attenuata ) i konopljin moljac ( Grapholita delineana ) u nekim godinama mogu da naprave štete, te je tada poželjno uraditi tretman insekticidima, koji opet mogu biti prirodnog porekla ( npr. Bacillus thuringiensis spp. ).

Upotreba mineralnih đubriva kod konoplje je svedena na minimum. Pred osnovnu obradu se unosi  se od  150 – 200 kg/ha mineralnog  đubriva formulacije N:P:K = 15:15:15 i to je dovoljna količina za ceo proizvodni proces što je, poređenja radi, tri puta manje nego za ceo proizvodni proces kukuruza i duplo manje nego za pšenicu.

Od konoplje se sa jednog hektara u kombinovanoj setvi ( 30×50 cm ) može dobiti oko 800 kg ( čak i do 2,5t ) zrna koje sadrži 20 – 30% proteina i isto toliko ulja  i do 10t balirane suve mase stabljike u kojoj se nalazi 60% drveta ( pozder ) koje ima odličnu kalorisku vrednost.

Naravno u stabljikama se nalazi i oko 20% vlakna koje može da se iskoristi, ali kako kod nas još ne postoje dostupne i jefine ( za manje proizvođače ) mašine za izdvajanje vlakna, praktično bi cela masa konopljinog stabla sa jednog hektara mogla da se koristi za zagrevanje jedne porodične kuće od  60 m² za jednu grejnu sezonu ( 16.2Mj/kg briket ).

Konoplja je izvanredna medonosna biljka.

Oprašuje se vetrom, te dobro treba razmisliti o proizvodnji biodizela od uljane repice  ( Brassica napu ) u čijoj se proizvodnji sve češće javlja problem rutave bube ( Tropinota hirta ) koja „ždere” cele cvetove i zahteva hemisko tretiranje čime se ugrožava populacija pčela, što se već oseća i na našim poljima i voćnjacima.

Ovaj problem oprašivanja ide do te mere da se u Kinu voćnjaci u blizini polja uljane repice oprašuju ručno!

hemp-seeds-2
seme konoplje

U poslednje vreme kod nas se javlja veliki problem gubitka humusa iz zemljišta. Suština tog procesa je nepravilno kruženje organske materije u zemljištu ( smanjena ili potpuno izbačena upotreba stajnjaka, iznošenje žetvenih ostataka npr. slame, prekomerna upotreba mineralnih đubriva… ).

Konoplja i tu pokazuje prednost u odnosu na druge kulture pošto se veliki deo biomase, plevice od zrna nakon kombajniranja i lišće sa stabljike nakon sečenja stabljike, vraća u zemljište nakon osnovne obrade. Na žalost ne postoje stručni podaci kolika je to količina u procentima, ali je svakako više nego kod drugih kultura čija se celokupna biomasa iznosi sa parcele, a kod konoplje je to samo stabljika.

Još uvek je jedini problem mehanizacija u konoplji. Setva, međuredna obrada i ostale agrotehničke mere mogu se obvljati konvencionalnim i lako dostupnim priključnim mašinama.

Problemi se javljaju pri žetvi konoplje zbog njenog čvrstog vlakna koje se namotava na radne delove hedera kombajna i oštećuje ih.

Postoje razne varijacije kombajna za istovremenu žetvu i zrna i vlakna, najdalje u razvoju je otišla holandska firma Dun Agro .

fgjfhkghkjkl
Dun Aro kombajn za žetvu konoplje ( zrno + stabljika )

Za naše potencijalne proizvođače, kombajn za žetvu konoplje je veliki izdatak jer košta od 80 do 200 hiljada evra, ali poređenja radi isto toliko košta i kombajn za žetvu boranije ili graška.

Za manje proizvođače postoje razne modifikacije običnog kombajna za pšenicu, ali se u tom slučaju mora paziti na izbor sorte ( biljke ne smeju da budu više od 1.5m ) i žetva se mora obavljati u dva navrata, prvo zrno, pa posle stabljika koja se može seći lako dostupnim kosačicama i kasnije balirati.

vfvfvfvf
Žetva zrna konoplje

Nepostojanje adekvatne mehanizacije u našim uslovima može biti i prednost, jer, kao što je dobro poznato, velika je nezaposlenost, a ručna žetva konoplje bi zapošljavala i do 50 radnika po hektaru, što možda dovodi u pitanje rentabilnost gajenja, pa kako evropsko tržište vapi za konopljom kao sirovinom pitanje rentabilnosti i upotreba ljudske radne snage ostaju otvoreno.

SETVA KONOPLJE    

Za setvu konoplje treba upotrebiti seme iz prethodne setve, sortno čisto, bez korova i raznih nečistoća, zdravo, krupno i ujednačeno. Najmanja čistoća semena treba da je od 98 do 99  odsto , a najmanja klijavost prve klase 90 odsto. Treba znati i imati u vidu da se klijavost od 90 odsto u laboratorijskim uslovima smanjuje na 58 i 66 odsto, što je veoma bitno zbog normiranja količine semena za setvu.

mara

U našim poljoprivrednim reonima konoplja se seje od kraja marta do sredine aprila, što se smatra ranom setvom. Kasnija setva povlači za sobom znatno smanjenje useva. Ranija setva povećava prinos stabljike i vlakna čak do 50 odsto u odnosu na kasniju setvu.

Način setve i količina semena zavise od namene gajenja. Konoplja za vlakno se seje gustoredo, sa razmakom od 10 do 15 cm međuredno.

Količina semena je u granicama od 400 do 600 klijavih zrna po metru kvadratnom što iznosi oko 80 do 120 kg/ha semena za srednjeruski tip.

Kod nas se najčešće upotrebljava od 60 do 80 kg/ha semena, odnoso 300 do 350 klijavih zrna po m².

Dubina setve iznosi od 4 do 6 cm. Pri kombinovanoj proizvodnji konoplje za vlakno i seme, setva se obavlja na veći razmak i to na 30 – 40 – 60 cm između redova, a u redu je razmak kao kod konoplje za vlakno pri čemu se troši 2 do 3 puta manje semena nego za proizvodnju vlakna.

Kod proizvodnje konoplje samo za seme seje se na međuredni razmak od 50 do 70 cm, a između biljaka u redu na  20-30 cm pri utrošku semena od 5 do 10 kg.

 

Autor: Vuk Raičević-dopisnik

Leave a Reply