09

Maja Volk: „Priroda leči!“

Intervju

Hemp Human: Šta je, po Vašem mišljenju, kreativnost?

Maja Volk: Sloboda! To ti je lepo pitanje. Nama se kreativnost uništava na nivou obdaništa, tu je već 80 odsto otišlo, a onih ostalih  20 ubije škola i vaspitanje zato što je za kreativnost potrebno pravo na grešku. Jedini način u prirodi da se uči je iz greške. Ti ne možeš da budeš originalan ako nisi spreman da pogrešiš jer to niko do tad nije uradio i pravo na grešku je pravo na slobodu i pravo na originalnost. Škola i vaspitanje kažnjavaju za grešku i zato se ljudima smanjuje kreativnost jer su uplašeni da ne pogreše. Moraš da imaš veru u sebe i želju. Kako će onaj neko koji skače sa vrha svemira, niko to nije uradio ranije, ako ne veruje u to da je moguće i u sebe i spreman je da pogreši? To bi bila fatalna greška, ali je spreman na to i zato idemo dalje. Greške su jako važne. I to je po meni kreativnost. Drugo, kreativnost je igra, sposobnost kombinacije desne i leve hemisfere i tih međuveza. Zašto je renesansa bila toliko kreativna? Renesansni čovek je imao puno interesovanja i onda su se te veze kolateralne stvarale između hemisfera. Svi genijalni ljudi imaju podjednako razvijenu i levu i desnu, a ne ono – leva je ženska, a desna je muška – ne, ne, ne; Ako hoćete da budete kreativni, moraju obe hemisfere da rade – to znači i fantazija i mašta i akcija. Za kretivnost su potrebne tri stvari: Vizija – Bez vizije se izgubite, akcija – Bez akcije ste sanjar, strast – Da bi istrajali. To su, po meni, osnove kreativnosti.

 

HH: Uz maksimalan trud da se osećamo dobro i pozitivno, ipak se, na nekom dnevnom nivou, suočavamo sa stresom. Kako se nositi i izaći na kraj s tim i istrajati u pozitivnosti?

Maja: Postoje razni načini kako da izbacite zgužvana osećanja. Ceo stres je neiskazivanje osećanja. Nas su, opet, ubili u vaspitanju… Da gušimo osećanja. Ne da ih kontrolišemo, nego da gušimo osećanja – nemoj da plačeš, nemoj da budeš besan, nemoj ovo, nemoj ono – i mi samo progutamo, a jedini način da to izađe je kroz vokal. Kad su nastajali jezici, svi su prvo imali suglasnike, i danas najstariji jezici nemaju samoglasnike jer je to čvrstina – b, g, d, dž, ž… I vi ne možete emotivno da kažete žžžžž. Ž je ž. Da bi izrazili emociju, došli su vokali i onda A, E, AU… Ne možete ni bol ni strah ni jauk da izađe. Ne može Novak da servira ako ne vrisne, ne može karatista da razbija ako ne izađe glas… Jako je bitan glas i to je jedna od tehnika koje ja primenjujem – udahne se duboko, onda sa visokog u dubog glas, sa jakog u tihi kažete jedno dugačko o-dah i odahnete. ( Demonstrira ) – I odmah mi se ne priča više.

07

HH: Kakav je Vaš stav prema promenama?

Maja: Mora čovek da se otvori za promene, to je razvoj, a ceo smisao života je razvoj, rast i učenje. Ako niste spremni na promene, onda je to spremno za ubijanje i smrt jer… Svakog dana se mi menjamo. Svakog dana mi pravimo ćelije i gubimo ih, naš mozak luči toksine kad je budan, regeneriše se kad spava, mi drugi mozak imamo ujutru. Dakle, mi smo konstantno u promeni i kad to prihvatimo i što smo više otvoreni da primo nove informacije i nova znanja, ne kao neki lekari koje znam koji neće da čuju ovo jer bi to kao poništilo njihov život i rekli bi „Šta sam učio bez veze?“ – Nije to sve bilo bez smisla, da dođeš ovde gde si; Ja se ne stidim da kažem danas da sam dva fakulteta i dva doktorata završila jer je to omaž mučenju. Da sam imala internet, ne bih nikada to radila sebi. Tek danas učim ono što želim jer mozak pamti samo ono što želi da zapamti i zašto ga onda punimo glupostima.

 

HH: U svojim romanima, dosta toga iz svog života opisujete. Mrtve lutalice i Nesahranjene Marije je Vaš lošiji period života, u Predatorima je to prelazni period, dok u Sirovom životu govorite o jednoj potpuno novoj Maji.

Maja: Da. Mislila sam da nikada više neću pisati roman, da je to samo posledica melanholije i uvek sam i mislila da se romani pišu iz muke i da nemam potrebe da pišem od kako sam ostvojila radost. Međutim, nikada nisam bila toliko kreativna. Recimo, „Sto pitanja, sto odgovora“ je negde filozofska, možda, ima banalni naziv, ali to je, zapravo, sva teorija i razmišljanja koja imam stavljeni u to. Imam još započetih tri-četiri romana koje ću da napišem, ali da ne pišem onaj klasičan put zdravlja, nego da ih prevedem u nešto novo. Autobiografiju ću da napišem u 115. godini, nema razloga ranije da krenem u tu priču. Moji romani su mi teški za čitanje jer se sećam koliko mi je bilo teško da ih napišem, ali stojim i dalje iza svake reči. To je omaž mom mazohizmu i prosto mi je to pisanje pomoglo terapeutski da izađem iz tih vrlo teških situacija.

01

HH: Pošto ste se i sami borili sa kancerom, koje je Vaše mišljenje o alternativnoj medicini, tačnije o lečenju kanabisovim uljem?

Maja: Priroda leči. Nema zlatnih pilula. Nije ni kanabisovo ulje lek, ali ono omogući organizmu idealne uslove da može sam da se regeneriše. U svakom živom biću postoji želja da se vrati u prvobitno stanje zdravlja. Čim se isečete, koža kreće da se zatvara. Prosto, sve u nama želi da bude zdravo. Kanabisovo ulje, ako se ne promeni ishrana, nije mnogo efikasno, ako se ne promene misli u glavi, ako se ne okrene od te podsvesne bolesti u kojoj je neka želja za smrću ka želji za životom, to je ono što smo pričali o strasti. Imala sam ljude koji su na kanabisovom ulju, ali su sanjali sarme i ti se nisu izlečili. Oni koji su sa velikom ljubavlju i strašću prigrlili promene, oni su se izlečili. Gde se vidi ta objektivnost? Kod ljudi nema te objektivnosti jer je mozak tu, ali evo psa. Moj pas je jedan od prvih pasa u Srbiji koji je lečen kanabisovim uljem. Dvanaest godina star lovački pas kome je dijagnostikovan rak jetre, rak slezine i rak testisa i bukvalno jedan dan su mu davali, gotovo, sutra će da eksplodira. Rekla sam, „Nije mu ni gazdarica od toga umrla, neće ni on“. Davala sam mu, ne samo kanabis, već i kokosovo ulje, kokosovu vodu, ulje kurkume, sve što znam, i B17 i rak se povukao, izlečila sam mu rak, ali je bio anemičan jer je slezina oslabila i nije mogao da proizvodi više krv, prosto je dostigao svoj prirodni maksimum. Tih mesec dana života što sam mu dala, to je kao ljudskih sedam meseci, dakle, veliki uspeh, ali sledećem psu čim napuni 11 ću krenuti preventivno da dajem kanabis, da sprečimo tu lošu naviku. Nisam bila pripremljena, on je bio jedan zdrav pas, nisam uopšte očekivala rak. Zašto rak? Gradski pas. Nije on srećan ovde, na osmom spratu, koliko god da je on velika radost, on je najsrećniji u mojim Babama gde trči i ima dodir sa zemljom, gde leži na travi ceo dan, to je sreća za njega, tako da je izlečenje sve što je priroda. Kanabis smiruje, u miltipleks sklerozi je jako efikasan. Imala sam slučaj – devojčica od 15-16 godina, početak epilepsije, za dva uzimanja je smirila telo, a lekari su hteli da je bace na mnogo jače droge koje se zovu fenobarbiturati, koji vas omame, a dete ovako ide u školu, funkcioniše, uzima ulje, tako da je to prosto jedan prirodan sedativ koji ne izaziva zavisnost, ne umrtvljuje, omogućava da se potpuno relaksita ceo organizam i da ti sistemi unutar nas obave svoj posao, to je lepota kanabisovog ulja. Konoplja je jedna od najsavršenijih biljaka na planeti. Ako verujete u teorije zavere, jedina stvarna zavera koja je postojala i izrađena je zavera protiv konoplje kao najsavršenije biljke koja ugrožava pet industrija – građevinsku, recimo, plastika od konoplje je bolja nego čelik, tekstilu, prve Leviske su napravljene od konoplje i traju 100 godina, odmah zamenjene sa lobijem pamučnih jer se pamuk raspada, petrolna industrija, krenula nafta, a konopljin biodizel tačno emituje ugljen dioksid onoliko koliko biljke mogu da uzmu iz atmosfere, tek sada u nekim kolima imate delove od konoplje, ali 80 godina bez konoplje su uništile planetu. Hrana – najbolji proteini su u konoplji, lek… Dakle, ko gaji konoplju, taj ima sve, a to je, naravno, opasnost po društvo jer ste nezavisni od sistema. Šta je bambus u Aziji, to je konoplja za nas.

 

HH: Zašto je legalizacija kanabisa problem kakav jeste?

Maja: To je inercija. Neko je doneo pre 70-80 godina i vrlo perfidno sproveo tu priču o konoplji tako što su podmetnuli špansko ime marihuana i ljudi pomislili, zapravo verujem da 90% ljudi i danas veruje da su to dve biljke, da je marihuana opasna droga koja uništava sve, a da je konoplja nešto drugo jer se još sećaju baba i deda koji su imali konopljino sukno jer je Srbija bila jedna od većih izvoznika konoplje na svetu. Interesantno je da je ta zabrana bila skinuta u Drugom svetskom ratu jer šta bi mornarica bez kanapa, bez stvari proizvedenih od konoplje. Recimo, hartija od konoplje može da se reciklira pet puta, a od celuloze dva puta. Šume su posekli zbog celuloze jer su Rokfelerovi uložili u hektare i hektare pod šumama i bilo im je jako važno da jeftinu konkurenciju zvanu papir od konoplje izbace i još puno toga je upleteno u laganje i farmaceutsku industriju jer ako vi uzmete konoplju za kancer, a ono vam izleči dijabetes potpuno neočekivano nije uopšte dobro jer farmacija smatra da su neke bolesti neizlečive. Ne postoje neizlečive bolesti, postoje samo neizlečivi ljudi. Dijabetes može da se leči i konopljom i hranom, kao što se sve može izlečiti hranom, odnosno vraćanjem u neko prirodno stanje. Mnoge su stvari u igri, mnogim ljudima nije u interesu da ljudi budu zdravi, 50% planete ne bi imalo posla. Sad je ovaj pokret legalizacije jako spor jer je pitanje koliko država da uzme para jer država ima mnogo gore droge legalizovane kao što su nikotin od kog uzimaju vrlo lep porez, medicina daje morfijum, daje opijum, 20% narkomana umre od droge sa ulice, 80% umire od lekova na recept – lekari su gore ubice nego narko dileri, o tome niko ne priča, ovo citiram doktora Mendelsona iz knjige „Ispovest medicinskog jeretika“, ali to su zvanični podaci. Merlin Monro se nije ubila mariuanom, nego valijumom, najprodavaniji lek svih vremena, 90% samoubica posegne za valijumom u ono doba. Onda, alkoholizam u ovoj zemlji je socijalno dozovljeno ponašanje. Mi se uvredimo ako gost odbije ponuđenu rakiju. Maloj deci dajemo rakiju pa se smejemo kako prave face. To su strašne stvari. Socijalno dozvoljen alkoholizam, a mi nešto pričamo o marihuani, ju-ju-ju šta će biti kad se legalizuje. Zemlje koje su legalizovale imaju manju stopu kriminala, za medicinske svrhe vi, kao pacijent, ne znate sada šta kupujete jer te biljek moraju da budu vrlo pažljivo gajene, to se pod lupom gleda cvet kad je pravi trenutak, a to niko ne radi sada ovde. Zato je neophodno da se omogući ovde, po meni, zakon, ne da država drži tapiju nad konopljom, nego da se omogući svima da gaje konoplju pa ko hoće da kupi lek, nek kupi lek, ko hoće da pravi sam, nek pravi sam, ko hoće sok, nek pravi sok, ali ne možeš ti mene da uhapsiš što ja gajim jednu dragocenu biljku u svojoj bašti.

 

Ceo intervju čitajte u našem poslednjem broju ovde.

One thought on “Maja Volk: „Priroda leči!“

  • Odlican tekst Maje.Steta sto na taj nacin ne obrazlozi i prouci i druge lobije(koji na isti nacin delaju).Ne,tada govori o teorijama zavere…steta.

Leave a Reply