penal van kaynenog prostora

Penal van kaznenog prostora

Medicina

Nedavno se pojavila informacija u medijima da je uhapšena žena obolela od multiple skleroze, majka troje dece, koja je koristila ulje kanabisa u terapijske svrhe. Da li su prekršena prava te žene? Da li ona uopšte ima prava da samostalno odredi sebi terapiju? Ko su joj bili saučesnici u izvršavanju krivičnog dela?

U nedostatku bližih informacija teško je dati jasan sud o opravdanosti čina pripadnika MUP-a. Na kraju krajeva pravosuđe treba da pruži sud o opravdanosti hapšenja. Ne želim da se mešam u rad suda, ali je potrebno razmisliti o ljudskim pravima u slučajevima vezanim za medicinsku upotrebu marihuane. Tu stvari nisu toliko jednostavne koliko se čini na prvi pogled.

Na internetu se može naći pregršt komentara čiji je smisao da se krši Ustav Republike Srbije i prava građana ukoliko se brani konzumacija marihuane i njenih ekstrahata obolelim osobama. Ono što većina komentatora previđa jeste činjenica da Ustav nije jedini pravni akt neke države nego da se oslanja na pojedinačne zakone i druge propise. Ustav jeste konstitutivni i najviši pravni akt jedne države, ali je samim tim i najopštiji. To znači da se njim precizira manji broj pravnih situacija. Zakoni se bave detaljima i moraju da budu u skladu sa Ustavom.

Šta kažu naši zakoni? Gde je zapelo?

B9319662856Z.1_20151111213213_000_GP6CHF3MP.2-0Greška u vezi kršenja ustavnog prava na lečenje je u tome što lečenje, kao pojam, podrazumeva standardizovanu medicinsku proceduru. Lekari su u obavezi da propisuju preparate koji su na listi odobrenih od strane države. Za konzumaciju marihuane i preparata na njenoj bazi ne postoji utvrđena praksa kao ni lično iskustvo lekara u Republici Srbiji. Njima je najstrože zabranjeno da preporučuju marihuanu kao lek. Jedna od mogućih posledica je krivična odgovornost za nadrilekarstvo. Kazna je u tom slučaju gubitak licence za rad i novčana kazna, a maksimalna kazna je tri godine robije.

Šta bi moglo da se desi da lekar preporuči konzumaciju kanabisa teško obolelom detetu, a dete premine?

Iz pozicije teorije prava, lekar bi mogao da bude osuđen za teško ubistvo uz maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.  Ko bi od nas rizikovao u tom slučaju?

Sa druge strane lekari imaju obavezu stručnog usavršavanja, koje je nemoguće sprovesti u slučaju kanabisa zbog zabrane uzgoja i nesprovođenja naučnih istraživanja, za šta je kanabis predviđen Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Vrzino kolo. Verujem da bi priličan broj lekara preporučio ulje marihuane samo ako bi im se dozvolilo da ostvare mogućnosti iz Zakona o PAKS.

Pozitivan korak države je odobrenje za uporebu tri leka na bazi marihuane koji bi trebali da budu registrovani za par meseci. Ovakav postupak će omogućitit lekarima stručni uvid koji je preduslov u procesu legalizacije. Početak kraja vrzinog kola u nekom narednom periodu.

marijuana_legal_gavel_620x350Oboleli nemaju vremena za medicinsko-pravne zavrzlame. Ljudi umiru danas i ne zanima ih što će neki lekovi biti u legalnoj upotrebi sredinom godine. Pravno uređena država podrazumeva da nisu dozvoljene izjave i postupci kao kad je Tito jednom prilikom rekao: “Pa nećemo se valda pridržavati zakona kao pijan plota.” Prema našim zakonima zabranjen je uzgoj marihuane. U slučajevima striktnog sprovođenja zakona trebala bi da bude uhapšena svaka osoba koja je uzgaja.

Hapšenje osobe koja je uzgajala kanabis radi lečenja od na primer  raka, često za obolele znači osudu na smrt.

Zašto sam toliko rigidan u tvdrnji?

Zbog stepena mortaliteta samog raka. Kad uhapsite osobu kojoj je ostalo pola godine ili godinu dana života, kazna od tri godine je doživotna robija. Ovde na delu imamo pasivnu eutanaziju, što je takođe krivično delo. Pasivna eutanazija je pojava u kojoj nisu iscrpljena sva sredstva prilikom lečenja pacijenta kome je ugrožen život. Za očekivati je da su osobe koje su se odlučile za kanabis kao lek već probale sve ostalo bez značajnijeg uspeha.

Da li će bolesna osoba koja je pila petrolej želeti da sebi pored raka doda još koju bolest, u ovom slučaju bolest zavisnosti od marihuane? “Zdrav čovek ima hiljadu želja a bolestan samo jednu” kako kaže narodna mudrost.

Čini se da u okviru našeg krivičnog zakona i sudske prakse neprimerena kazna nije jedini problem. Evo jednog primera: bio je slučaj sina koji je uzgajao marihuanu da bi izlečio bolesnu majku.

Capture1
Foto: N1

“Vladimir Jojkić iz Srbobrana osuđen je na tri godine zatvora zbog neovlašćene proizvodnje opojne droge.” navodi se u izveštaju televizije N1 u aprilu 2015.

Ukoliko je zakon bio neumoljiv, zašto Vladimir nije optužen i osuđen, pored neovlaštenog uzgoja još za nadrilekarstvo? Sam je priznao da je uzgajao marihuanu da bi lečio bolesnu majku. To bi mu dodalo još tri godine zatvora.  Pošto mu je majka preminula mogao je da se suoči i sa težom optužnicom. Tužioci i sudije su takođe ljudi koji su zabrinuti za zdravlje svojih najbližih. Verujem da većina njih  shvata da je svaka kazna za Jokića u potpunosti neprimerena. Jedan od osnovnih principa penologije (nauka o pravnom kažnjavanju) je primerenost kazne.  U ovakvim slučajevima naš Krivični Zakon je najblaže rečeno “neinformisan”, a sudska praksa pravi kompromis.

Mišel Fuko u predavanjima: “Treba braniti društvo” kaže: “Pravo suvereniteta je, znači, pravo da se neko ubije ili pusti da živi. A zatim se uvodi to novo pravilo da se da život i da se pusti da umre”. Dalje se Fuko pita“Zar nije život utemeljivač suverenovih prava i da li suveren može zahtevati od svojih podanika da nad njima vrši pravo…da ih ubija?”

Država ima pravo da ograniči slobodu građana pod određenim uslovima. U suprotnom slučaju bi morali da pravimo posebne saobraćajne trake rezervisane za vozače pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci. Sloboda i odgovornost su sijamski blizanci samo što u slučajevima kao što je Jojkićev i majke troje dece sa početka ovog teksta postojii samo odgovornost.

A gde je tu sloboda garantovana Ustavom svakom građaninu? Moraće da sačeka registraciju lekova i ostale procedure.

Leave a Reply