hhhhh

ŠTA SVE MOŽE PLASTIKA OD KONOPLJE?

Ekstrakt kanabisa, Zanimljivosti

Moram da vam priznam da nisam neki rakijaš, mada je pravu domaću greh odbiti. Nekom prilikom palo mojoj ženi na pamet da napravi travaricu. U neku šećerušu koju smo dobili na poklon je natrpala ruzmarin, bosiljak, beli luk, svašta nešto a sve pod izgovorom: „Vidi sad kako lepo izgleda, a biće zdravija i boljeg ukusa“.

travaricaTravarica u flaši od trave

Jednog dana je svratio moj kum. Izvadio ja tu „lepu“ rakiju da drmnemo po jednu, kad ono iznenađenje. Ništa gore u životu nisam probao. Vrati kum gutljaj u čašu, obriše bradu, ustate pa reče: „E, kume, idem ja da donesem pravu trvaricu da se ne otrujemo ovom tvojom“.

Pored sve sramote, obradovao sam se. Kako i neću kad je kum zanat od dede ispekao. „Nađi, kume, odgovarajuću ambalažu“, reče mi na vratima. Izvadio ja neku staklenu politru kad će kum: „Ma ne pričam ti o tome, daj one od plastike ako imaš. Prava travarica treba da se turi u plastiku od trave. Je l’ dobro divanim?“

‘Šta mi napriča ovaj’, pomislio sam, ali sam ipak seo za komp da pročeprkam po netu.  Kad ono, imam šta da vidim. Stvarno, negde istočno od Japana prave plastične flaše od konoplje. Da li se prodaju na Alibabi? Hoće li stići pre nego što se kum vrati? Zagrebao sam još malo pa sam pronašao ono što sledi.

Hemp-01-750x750Za konoplju kažu da je meka kao pamuk, čvrsta kao čelik i postojana kao kamen. Ipak, deluje šašavo da je moguće dobiti i plastiku od korova. Kako se uopšte dobija plastka? Osnovne sirovine mogu biti mineralnog (nafta) i organskog porekla (biljke).

Formula za celuloidnu plastiku je jednostavna: celuloza + kamfor + azotna kiselina (NO3), tačnije derivati celuloze su nitrati (od kojih se dobijaju celofan, celuloid, lakovi…) i acetati (od kojih se dobijaju viskoza i plastične mase).

Većina stručnjaka se slaže da je konoplja idealna za takvu vrstu proizvodnje jer sadrži od 77 do 85 odsto celuloze.

Dosta teorije, zagrebimo malo u istoriju. Godine 1855. Aleksander Parkes je razvio materijal nazvan parkesin. Za taj pronalazak je dobio medalju na Sajmu tehnike u Londonu 1861. godine i ostao zapamćen u istoriji kao pronalazač plastike.

Osim plastike, patentirao je preko 80 pronalazaka a uz sve to je imao dvadesetoro dece. Devet godina kasnije, Džon Veslej Hajat (John Wesley Hyatt) je razvio material za proizvodnju bilijarskih kugli na osnovu parkesina. Do tog vremena, bilijarske kugle su se pravile od slonovače, koja je postala deficitarna roba, pa je firma Felan & Kolander ponudila deset hiljada dolara nagrade pronalazaču koji uspe da sintetiše zamenu. Hajat je eksperimentisao sa prašinom od slonovače, prirodnom smolom (šelak), kamforom i tekstilom.

celluloid
Upotrebljavao se za izradu fotografskih i bioskopskih filmova, ali se zbog zapaljivosti u tu svrhu više ne upotrebljava. Tanke trake celuloznog nitrata pre su se uglavnom upotrebljavale za izradu filmova.

Dobijeni materijal je bio “horn-like material”, što znači material koji je sličan rogu. Proces proizvodnje je patentiran 12. jula 1870. godine u SAD. Materijal je nazvan celuloid. Neko tvrdi da je korišten pamuk, neko tvrdi da je korištena vuna. Niko ne spominje konoplju, iako se u to vreme konopljin tekstil najčešće koristio.

Bilo kako bilo, preteče plastičnih materijala su podrazumevale prirodna vlakna. Nafta još nije bila uključena. Godine 1908. Žak Edvin Brandenberger (Jacques Edwin Brandenberger), švajcarski hemičar, pronalazi celofan. Pronalazak otkupljuje firma Du Pont inc. koja, zbog niske cene nafte, počinje da koristi mineralne sirovine umesto sirovina biljnog porekla. Znam da vam je poznato ime. Celofan, teflon, najlon i najlonke (ženske čarape) osvajaju svet, a konoplja biva bačena na đubrište istorije. Ipak, sudbina ima istančan osećaj za ironiju.

Kako je došlo do toga da se konoplja razmotri kao sirovina za plastiku?

Dugogodišnja istraživanja su pokazala da je naftna plastika generalno štetna po ljudsko zdravlje. Uzmimo, na primer PVC. Životni vek PVC-a je toksičan. Prilikom proizvodnje, recikliranja ili spaljivanja PVC-a nastaje kancerogeni gas dioksin, a otrovi iz njega prelaze u ljudsko telo. Kod teflona je slična stvar. Ekološka udruženja navode da se prilikom omekšavanja teflona oslobađa jedinjenje C-8 koje je, navodno, takođe kancerogeno. Pored pomenutog jedinjenja ispostavilo se da teflon ispušta još barem šest otrovnih gasova ako se zagreva na preko 340 stepeni celzijusovih.

pll

Čak je i firma Du Pont priznala da se kod ljudi koji stoje nad tiganjem razvijaju siptomi poput gripa. Polipropilen i PET takođe nisu naivni kad je zdravlje u pitanju, ali o ekologiji ćemo drugi put.  Za razliku od naftnih plastika, proces dobijanja plastike na bazi konoplje je potpuno prirodan i bez nus pojava, a za razliku od teflona, plastika od konoplje može da se preradi na način da bude vatrostalna.

hemp-recycleUpozorenje EU su industrijalci ozbiljno shvatili, čim su počeli sa eksperimentima tražeći zdravu sirovinu za materijal sličan plastici.

Istraživanja su pokazala mnogostruke prednosti konopljine plastike. Prvo što je neuporedivo postojanija i trajnija, drugo što je tvrđa i što se teže lomi, treće što prilikom lomljenja ne ostavlja oštre ivice nego se mrvi (to je izuzetno bitno u automobilskoj industriji zbog mogućnosti povreda u slučaju sudara), četvrto što može gotovo neograničen broj puta da se reciklira i peto što nije kancerogena niti štetna. Životni vek plastike od konoplje je višestruko zdrav. Primarna proizvodnja zahteva 22-45% manje energije od plastike na bazi fosilnih goriva. Ukoliko se proizvod reciklira, nema emisije bilo čega otrovnog a ukoliko se prosto baci, u potpunosti je biorazgradiva i služi kao đubrivo!

Avion od konoplje

avion

 U oktobru 2014. godine Derek Kesek iz Ontarija (Kanada) i kanadska firma Hempeart su proizveli avion od konopljine plastike. Avion je četvorosed malih dimenzija. Čak 75 odsto letelice je napravljeno od konoplje. Uloženo je 500 hiljada američkih dolara.

Stručnjaci predviđaju pravu revoluciju u avio-industriji koja će 2016. realizovati avion od čak 100% konoplje. Više o tome u našem prethodnom tekstu (Avion od konoplje).

Šta je sledeće na redu? Space shuttle? Već vidim kako ekipa stoji iza kafića, deli džok, kad odjednom jedan kaže da je video Space Shuttle od grasa. Kad mu reče neko: „Eto, brate, držiš ga u ruci. Al’ si se naduvao…“

ZELFO

Evo još jedan primer koliko je konoplja jaka. Priča govori o inžinjeru tehnologije rodom iz Austrije koji se zove Martin Erneg. Čovek je 2000. godine patentirao materijal na bazi konoplje vrlo sličan plastici. Materijal je nazvan Zelfo.

zelfo-technologyPrema pomenutom inžinjeru, zelfo trpi zateznu silu u rasponu od 5 do 10 hiljada megapaskala. Da bi ste uvideli koliki je to pritisak, recimo samo da je pritisak u Marijanskom rovu (najniža tačka na planeti Zemlji, 10 km ispod površine mora) negde oko 100 megapaskala. Neke od današnjih podmornica čiji se trup gradi od titana, spuštaju se do 1000 metara dubine.

To znači da od konoplje može da se napravi plastika izdržljivija od titanijuma i njegovi legura?! Moram priznati da sam se četiri puta vraćao na taj sajt i još uvek ne verujem.

Zamislite tankere napravljene od zelfa, lake i praktično nepotopljive. Zamislite vozove koji ne rđaju i koji troše manje od polovine potrebne energije za pogon zbog smanjene težine. Zamislite podlogu za drumove, umesto asfalta, bez rupa, bez krpljenja, bez naizmeničnog propuštanje vozila zbog zatvorene trake i naizmeničnih psovki.

contact

 

Momci, zamislite oklagiju napravljenu od zelfa koja trpi pritisak 10 hiljada megapaskala a koji vaša žena podiže uz osmeh. Koliki pritisak trpi ljudska lobanja? Sva sreća da zelfo još nije ušao u svakodnevnu upotrebu, inače bi od travarice ostala misaona imenica. Pitam se koliki pritisak trpi flaša od konoplje i kako se ponaša u kontaktu sa lobanjom?  

Pored flaša, u ovom trenutku se proizvode omoti za diskove, muzički instrumenti (gitare i bubnjevi), ramovi za naočare, stolice, plastični delovi preciznih vaga, slušalice, delovi za automobile i automobili, one simpatične rasklopive šamlice za pecaroše i još trista čuda.

bobMislim da bi baš bila fora da se diskografija Boba Marlija izda na pločama od hempa. Kakav bi to zvuk bio da li možete da zamislite?

Sad sam se setio trevarice sa početka priče. Šta da vam kažem, onaj kulov od mog kuma nije doneo taj dan svoju. Kupio neku jeftinu brlju u diskontu pića. Kaže da će doneti pravu kad budem imao adekvatnu ambalažu.

Ljudi moji, uzgajate konoplju, učinite mi uslugu, moja bašta je mala. U stvari, ako i oklagije budu pravili… U tom slučaju nije preporučljivo svađati se sa ženom.

 

Leave a Reply