13442516_10156878482195276_2847940196110934988_o

Vojislav KILLO KILLO Malešev: “Tiha borba breg roni” – Intervju povodm promocije albuma “Ipak borba”

Intervju

Monotoniju srpske rege scene razbija novosadski bend Killo Killo banda sa novim albumom Ipak borba. Juče su nastupali u Rakija spirit baru i tako nam dali mali uvid u to kako zvuči novi album uživo, ali su nas i podsetili kako je i dalje ukusno vino Berbe iz 2013. godine.

Killo killo banda na sceni je sada već dobrih devet godina, sa radom su počeli 2007. godine, ali kako je sve u Novom Sadu opušteno i bez žurbe, prvi album Amongst The People izdaju 2010. godine, a druga dva Berba i Ipak borba na svake sledeće tri godine. Raznovrsan zvuk je nešto po čemu su prepoznatljivi, a tekstovi su autorska dela frontmena benda Vojislava Maleševa. Uvek ponosni novosađani, svoj vrhunac dosegli su upravo u svom rodnom gradu, deleći binu sa Manu Chaom 2011. godine. U međuvremenu Killo Killo banda je ojačala i sada broji sedam članova: Vojislav Malešev (vokal), Zoran Tegeltija (bubanj), Dejan Matić (gitara), Minja Dabović (bas gitara) i Lazar Novkov (klavijature), Dušan Rašković (prekusije), a njihove nastupe upotpunjuju scenski efekti Miloša Romića.

Nedavno se ovaj sastav našao na listi Balkanske rege kompilacije čije izdavanje potpisuje Ammonite Media.

13461118_10201682343015918_1452948130_oNovi album Ipak borba, stvarno obećava nešto inovativno kada je u pitanju stil. U svojih deset numera, album nudi raznovrstan stil od regea, bluza, rootsa, duba, preko roka i elektornike pa sve do duhovnih pesama protkanih istočnjačkim prizvukom. U realizaciji albuma učestvovali su mnogi, sniman je u novosadskom 1 Take Studiu, a miksan je u studiju Alpha.

Album  možete preslušati na deezeru i soundcloudu, a ukoliko u svoju kolekciju želite da dodate i treći omot pojavio se zanimljiv dizajn CD-a u izdanju SKCNS-a. Na pretežno žutom omotu albuma vešto se prikrila lavlja glava, reprezent rege muzike, pa i borbenosti, a album se mogao kupiti i sinoć na promociji. Rakija spirit bar bio je pun, kao i oba kafića pored, atmosfera je bila familijarna i vesela, a oni najmlađi krasili su prve redove.

Posle dobre berbe, usledila je žestoka borba, čine se da misija novosadskih bandita još nije gotova. Povodom promocije novog albuma, razgovarali smo sa frontmenom benda Vojislavom Maleševom.

13418868_10156903064395276_2811280403266109221_n (1)
Foto: Vuk Čuvardić

Od reda muzike do reda vina kako dolazimo do ulice, revolucije i Ipak borbe

Mi smo mislili da ćemo lako moći da obavimo tu berbu i da uberemo plodove svog rada, jer smo bili jako ubeđeni da će prethodni album da napravi neki prodor. Očekivali smo da ćemo sada samo da se šećkamo i uživamo, a ustvari smo se zeznuli. Onda smo se u tom nekom “razočarenju” suočili smo sa činjenicom da uopšte nije lako i da nije tako svetla situacija u umetnosti i uopšte u kulturi, naročito ovde u Srbiji. Tako da smo ipak odlučili da se borimo, jer nema ništa od sedenja i čekanja. Berba se ustvari odlaže. Biće berba drugi deo.

Na ovom albumu gostuju Hornsman Coyote na pesmi Serious Times, Adam Rakić iz benda Madred na pesmi Kamuflaže i Edo Maajka u pratnji dj-a iz Mađarske, Viktorom Laskaiem na pesmi Energie. Numere su izuzetno doprinele raznovrsnosti albuma, s obzirom na to da možemo čuti rege, rok pa i elektronsku muziku. Šta ste time hteli da postignete?

Nismo baš često imali neka zvučna imena na svojim albumima, pa sam mislio možda će i to biti jedan od faktora koji će nam pomoći da malo širu publiku pogodimo. Pošto se svelo na to da nam na svirke uvek dolaze isti ljudi i da nas na fejsu lajkuju isti ljudi, pa smo mislili da to malo raširimo i da ubacimo nove ljude koji su nama bliski i po muzici i po filozofiji. A ja sam ih u te pesme ciljano ubacio, zato što sam pokušao da prepoznam ko bi gde mogao dobro da legne. Jedino što sve to dugo traje, mi smo to krenuli da snimamo još pre godinu dana i više. Zato su i velike pauze između dva albuma.

S obzirom da vas je u sastavu sada više za dva člana, zanima me kakva je atmosfera na probama, jel tesno?

Naravno. Mora da se bude uporan i mora da se bude pun tolerancije. Kada god imaš više od jednog čoveka tu uvek ima prostora za svađu, odnosno kompromis, dakle mora da se dogovara. To što nas ima sada za dva člana više nije ništa specijalno otežavajuća okolnost, gde je pet tu je i sedam. Mi se dobro slažemo u suštini na probama, nije sad neki rad, histerija i panika nego opuštencija i sve je “kako ćemo, lako ćemo”.

13445397_10156878484675276_269683545620089199_n

Pesma Wellington, na jedinstven način opisuje šta sa sobom nosi korporacija u Srbiji, pa i u svetu. Ozbiljnost situacije ublažava prepoznatljivi opušten stil Killo Killo bande, ali i  milozvučni glasovi iz tvog matičnog benda (Drum’n’zez) Vanja Manić Matić i Sofija Stanić. S obzirom da si ti autor svih tekstova, odakle inspiracija za ovu pesmu? 

Sve je to dosta lično i tekstvi se stopostotno rađaju u meni. To su tekstovi lične prirode, neka moja razmišljanja, neki moji unutrašnji problemi unutrašnje borbe. Mada, sve su to univerzalne teme, nešto što ustvari traje zauvek. Trajalo je i pre ovog režima i pre prethodnog, a trajeće i šta god da se desi. To je više nešto što ja sa sobom moram da rešim. Ali može da se aplicira i na svakoga pretpostavljam.

Na ovom albumu nalaze se pesme duhovnog karaktera, sa dozom istočnjačkog prizvuka (Sedam mora i Uspavanka). Da li su te pesme proizvod dosadašnje mudrosti i zrelosti benda, da li je i to nešto što ubuduće možemo od vas da očekujuemo?

Jeste, jeste to si lepo provalila. Ja bih voleo da mi imamo i više takvih pesama i moguće da nas to čeka na četvrtom albumu. Mi težimo ka tom nekom usporavanju, ne zato što hoćemo, nego jednostavno starimo, nismo više puni snage i ne neko cepanje i distorzija, nego rege kao bluz. Znači idemo ka  nekom sentimentu, ka jačini, iskrenosti, ka direktnim i iskrenim tekstovima koji već sami po sebi nude neko kao da kažemo “rešenje”. Nema kukanja, ne valja mi ovo, ne valja mi ono, nego ponudi sebi šta imaš. Pa i mi sami sebi nađemo izlaz i rešenje u takvoj vrsti muzike.

Kako komentarišeš trenutnu rege scenu Srbije, malde i dešavanja tog tipa? Da li ostaje na mlađoj generaciji i da li ta scena raste ili ipak ne?

Vide ljudi da nema tu puno leba, onda čovek mora da radi nešto drugo od čega ima leba, a onda samim tim ovo ostavljaš malo sa strane, zapostavljaš i ne baviš se time dovoljno ozbiljno, pa jedno drugo isključuje. A rege scena, pa ne mislim da raste, čak i ne znam kakva je perspektiva, nešto nisam baš preoptimističan, ali to su stvari u muzici koje idu u talasima. Jednostavno trendovi piče, pa sada kom se talasu priključiš. Jedino što je mnogo nepravedan odnos, u nekim drugim sredinama ne, ali ovde kod nas imaš 99 posto seljanu, a u taj jedan posto mora da stane i rok, pank, drum n bass, tehno i rege, svi stanu u jedan posto. Dok je tih 99 posto sredstava, publike i potražnje usmereno na drugu stranu.

Šta misliš o legalizaciju kanabisa u Srbiji, za koju si uopšte legalizaciju, ako si za legalizaciju, u koju svrhu i zašto?

Ja sam za to da sve bude legalno. Potpuno. Ne samo medicinski nego i rekreativno. Smatram da sve što ti sebi radiš je tvoja neka odgovornost. Oćeš da piješ alkohol, pa evo uđeš u radnju kupiš alkohol. Jel zdrav? Pa nije baš ako mnogo piješ. Cigare jel su zdrave? Pa nisu. Jel možeš doboti rak? Možeš. Jel možeš da kupiš na trafici? Možeš. Jel možeš da dobiješ rak od gandže? Ne možeš. Jel možeš da dobiješ cirozu jetre od gandže? Ne možeš. Pa što onda ne možeš da kupiš na trafici? Tako da smatram da je to poprilično nepravedno, ali to je verovatno na nekom višem nivou, neki monopli i farmacija… Nikada mi nećemo ni saznati šta se krije zapravo iza tih zabrana. I kako u nekim držvama sme u nekima ne sme. Kako dođe do te promene zakona i “puf” od sada može ili “puf” od sada je zabranjeno. Mislim da gandža uvek može da se nabavi i da se puši i da ako je već zabranjeno malo se skloniš dok se to ne legalizuje. Pritom se u nekoj pozadini boriš da se to legalizuje i osvešćuješ ljude oko sebe da se ne razvija taj tabu i da to nije nikakva droga. Dakle ne ideš ne obijaš trafike da nabaviš, već kulturno, samo kulturno.

Poruka za čitaoce Hemp Humansa i slušaoce albuma Ipak borba?

U svemu treba biti samo uporan i istrajan. Čak i kada misliš da je sve propalo, uzmi lepo popij čašu vina, prespavaj i sutra kreni iz početka. To se odnosi ja mislim i na Hemp Humanse, muzičare  i na uopšte ljude sa bilo kojim stavovima, idejama i problemima. Znači samo lagano, nema odustajanja i nema kuknjave, nego tiha borba breg roni.

 

Leave a Reply